Историја развоја полиестерских влакана

Године 1941. Британци Ј.Р. Винфиелд и Ј.Т. Диксон се прво успешно развијаополиестерско влакноу лабораторији користећи терефталну киселину и етилен гликол као сировине и назвала га Терилен. Године 1953. Сједињене Државе су произвеле полиестерско влакно са трговачким именом Дацрон. Након тога, полиестерска влакна су се брзо развила у разним земљама широм света. Године 1960. светска производња полиестерских влакана надмашила је полиакрилонитрилна влакна, а 1972. је надмашила полиамидна влакна, поставши највећа врста синтетичких влакана.

Односи се на општи назив за влакна направљена од полиестера добијених поликондензацијом различитих диола и ароматичних дикарбоксилних киселина или њихових естара.

Пошто је полиетилен терефталатно влакно његова главна сорта, обично се назива полиестерско влакно да се односи на ово влакно. Ова врста влакана има оштар изглед и добру термичку стабилност, али има мало лошу хигроскопност. Углавном се користе за израду разних одевних предмета, постељине, предмета за унутрашњу декорацију итд.; појединачне сорте као што су полиетилен 2,6-нафталатна влакна се углавном користе у индустрији.

Полиестерско влакноодноси се на општи назив за влакна направљена од полиестера добијених поликондензацијом различитих диола и ароматичних дикарбоксилних киселина или њихових естара. Специфичне сорте су: полиетилен терефталатна влакна (ПЕТ), полибутилен терефталатна влакна (ПБТ), политриметилен терефталатна влакна (ПТТ), политерефталат-1, 4-циклохександиметил влакна (ПЦТ), поли-2,6-етил фибер (ПЦТ), поли-2,6-етил фибер и разне модификованевлакна на бази полиестера.